Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

среда, 19. мај 2010.

Pro et contra. Kako se to radi u Srbiji?

Гроб оца С. Л. Фотографије Ивана Лукића. 

Протест Удружења књижевника Србије и писаца Врања због исељења Књижевне заједнице „Борисав Станковић”

Поводом немилих догађаја на последњој седници Градског већа града Врања огласили су се Удружење књижевника Србије и Удружење писаца општине Врање. На тој седници, да подсетимо, разматран је извештај о раду Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, са финансијским извештајем за 2009. и извештајем о реализацији „Борине недеље” ове године. Извештај о раду Књижевне заједнице и финансијски извештај за 2009. нису прихваћени. Донета је одлука да град Врање преузме организацију „Борине недеље”. То, практично, значи да
Мирослав Цера Михаиловић, први човек Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, после толико година остаје без посла, а заједница се сели – на улицу, јер се у Прибојчићеву кућу усељава Јавна установа „Народни музеј”, односно проширује се комплекс Музеја куће „Бора Станковић”. Овај документ потписали су Мирољуб Стојчић, председник Градског већа, и Ненад Стајић, секретар Градског већа.

Гробље у П. Детаљ. Снимак И.Л.

Удружење књижевника Србије, каже се у саопштењу које је потписао Срба Игњатовић, председник УКС, учествовало је у оснивању Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, као и своје подружнице у Врању. У складу са својим могућностима подстакло је реновирање Прибојчића куће као седишта „Борине недеље”, а уједно заједнице и подружнице УКС. Са подружницом и Књижевном заједницом годинама сарађујемо успешно и на обострано задовољство, између осталог и посетом ограниченог броја гостију с наших међународних сусрета и њиховим књижевним наступом у Врању. Последњих месеци стиче се утисак да су нездраво распаљене страсти учиниле своје производећи одлуке на штету истинских културних интереса Врања, али и наше културне ситуације уопште. Заборављене су многе позитивне чињенице о досадашњем раду Књижевне заједнице, подружнице УКС и репутацији „Борине недеље”.
Опет то исто, И.Л.

Цицварићевске инсинуације и њихове варијације, које на „пленумима” прете „окупацијом” Врања, представљају ретроградне и наказне појаве. Ипак, оне не могу да пониште чињеницу да је значајан број часних и угледних људи, у првом реду књижевника, исказао принципијелно негодовање због стварања такве атмосфере и одлука којима се доводи у питање све: једна значајна награда, њени добитници, учесници манифестација и њени организатори. Не треба се много двоумити око тога чијем ће мишљењу јавност поклонити пажњу – новим Ждановима и „комесарима” или људима од имена и дела. Штета, и то замашна, у сваком случају је већ направљена. Последице су, каже се на крају саопштења, многобројне и ружне, али о томе је требало размишљати пре него што је ситуација прерасла у (не)културни скандал.
Опет то исто, 3. И.Л.


+ + + +

TUŽNA JE „BORINA NEDELJA”
Гроб Богдане Л.? Снимак И. Л.


Ne prekidajući kontinuitet, mešajući i dalje mirise tamjana i novca, Miroslav Cera Mihailović nastavlja da zloupotrebljava Borinu nedelju, manifestaciju koja građane Vranja košta od 1,5 do 4 miliona, kako koje godine. Sem što od 1989. naovamo nikome ne dozvoljava uvid u rad i finansije NVO Književna zajednica „Borisav Stanković” koja organizuje Borinu nedelju, on je dodatno ispleo i gustu mrežu koristoljublja za sebe i svoju porodicu.
SVI CERINI LJUDI

Гроб Д.Л. 1915. Снимак И. Л.

Redovni učesnici svih dosadašnjih Borinih nedelja, pa tako i ove, urednici su u izdavačkim kućama koje Mihailoviću objavljuju knjige - Radivoje Mikić, koji je i predsednik UO Borine nedelje i Gojko Tešić su iz bivše „Narodne knjige” (Mihailoviću objavili: Svrtka u Nesvrtu i Kraj će kaže), a Marko Nedić iz Srpske književne zadruge (Ključne tačke). Oni su i članovi Organizacionih odbora svih dosadašnjih manifestacija, a ujedno i članovi žirija za dodelu većeg broja književnih nagrada kod nas. Manje poznati, ali konstantni članovi Odbora su i gradonačelnik Miroljub Stojčić, zatim Cerina supruga Sunčica Denić, bračni par Cenić i uvek u senci – Radojica Stojiljković, radnik Istorijskog arhiva, inače Cerini intimni prijatelj. Ove godine, tu se našao i budući zet, nesvršeni pravnik – Slađan Milošević. Sem što je ove godine bio u Odboru, Milošević je, uz Radojicu i pesnika Živorada Nikolića, bio u plaćenom žiriju koji je ocenjivao pristigle literarne radove učenika (Mihailović se ratosiljao prosvetnih radnika koji su bili u žiriju ranijih godina, jer su se učlanili u UKV).

Гроб малог брата Д. Снимак И. Л.
Svake godine je prisutan na manifestaciji i nezaobilazni Mihajlo Pantić, urednik u Matici srpskoj (Mihailoviću objavili Metla za po kuću) i u „Filipu Višnjiću” (Mihailoviću objavila Lom i Sol na ranu, a njegovoj supruzi Sunčici Denić Tri sveta).

Pantić je potpredsednik PEN, zadužen za promociju srpske književnosti na svetskim sajmovima i za selekciju „Sto slovenskih romana“, te za priređivanje antologija. Međutim, najvažnija mu je činjenica što je Pantić od 2006. do nedavno bio predsednik komisije za dodelu nacionalnih penzija!

Tako da je potpuno jasno o kolikom se ličnom interesu ovde radi. Važno je dodati i da je najveći broj dobitnika Nagrade „Borisav Stanković” objavio svoje nagrađene knjige upravo za izdavačke kuće čiji su urednici sa onog spiska redovnih učesnika Borinih nedelja!

Nekoliko godina unazad, na Borinoj nedelji je prisutan Srba Ignjatović, trenutno na kormilu UKS i Aleksandar Jerkov. Spisak ranijih zanimljivih gostiju je podugačak, ali pomenimo samo još Radoša Ljušića, visokog funkcionera DSS i bivšeg direktora Zavoda za udžbenike, sada samo člana UO Zavoda Mihailoviću objavili Dovde mi je više), Milovana Danojlića, radikalnog nacionalistu, dobitnika Nagrade „Borisav Stanković”, pokojnog Kapora, promotera literature u maskirnoj uniformi, Bećkovića, Jerotića itd. Ako tome dodamo i redovne dobitnike NIN-ove i Nagrade „Meša Selimović”, dodatna pojašnjenja nisu potrebna. Ko želi precizan uvid neka pogleda spiskove učesnika od 1989. naovamo, pa će se i sam uveriti o kojim se imenima srpske književne misli radi. Nedostaju samo Peter Handke i Danijel Šifer, jer je Miroslav Toholj, nekadaš nji Karadžićev ministar informisanja, već bio i iz Vranja odneo Nagradu „Borisav Stanković”!

KNJIŽEVNOST JE U OPASNOSTI!

Прозор летње кухиње у М. Снимак И. Л.
U žiriju za dodelu Nagrade „Borisav Stanković” već godinama sedi i Aleksandar Jovanović, čovek koga je uvek poželjno imati u žiriju, jer je njegova karijera, pored Vase Pavkovića, takođe učesnika nekih ranijih Borinih nedelja, i Pantića, jedna od najparadigmatičnijih kada je u pitanju uticaj na kreiranje kulturne scene. Sem što je član žirija Nagrade „Borisav Stanković“, on je i u žiriju Nagrada „Desanka Maksimović“, „Zaplanjski Orfej“, „Dis“, Nagrade beogradskog Sajma knjiga itd. Tako јe, on je jedan od specijalnih konsultanata za formiranje kritičarskog borda Nagrade „Meša Selimović”. Kako je Mihailović do sada uspeo da „izboksuje” samo „Drainca” i „Zmajevu” 2004. (u žiriju je bio Mihajlo Pantić) od poznatijih nagrada, više je nego logično na čemu trenutno radi. Redovni učesnici - Mikić, Тešić, Nedić, Pantić, Jovanović – sede u žirijima za dodelu svih književnih nagrada koje donose brojne beneficije, recimo status „istaknutog umetnika” što Mihailoviću, koji ima samo srednje stručno obrazovanje, omogućava platu od 65 hiljada dinara, pa nije zgoreg objasniti kako se taj status stiče. Pa, upravo ako „ubijete” neku od nagrada: „Andrićevu”, NIN-ovu, „Rakićevu”, „Zmajevu”, „Disovu”, „Vasko Popa”, „Desanka Maksimović”, Povelju za životno delo ili Veliku medalju UKS!

Mihailović je već došao u posed „Zmajeve” i to za Sol na ranu (poezija na dijalektu, što je mimo pravila), a Veliku medalju UKS je dobio čak dva puta, što je, takođe, nezabeleženo! Cera je, naime, koristeći se neobaveštenošću većeg dela ovdašnje javnosti, doveo izvesnog Miljurka Vukadinovića iz UKS, da mu ove godine na otvaranju 44. Borine nedelje ponovo dodeli Veliku medalju za, kako tada objasniše, „izuzetan doprinos razvoju srpske kulture, afirmaciji antologijskih dela književnika Bore Stankovića i organizaciji tradicionalne manifestacije”, iako mu je ona već uručena povodom dve decenije postojanja KZ - 17. jula 2009. godine! Tipično za Mihailovića, zar ne? Uz to, septembra meseca je, opet po istom sistemu spojenih sudova, potencijalnom zetu „izboksovao”  nagradu „Matićev šal” u Ćupriji.

Jedna od zanimljivih stavki koju nikako ne treba preskočiti su i teme o kojima se raspravljalo na dosadašnjim Borinim nedeljama: „Kuda ide srpska proza“, „Srpska kratka priča“, „Dijalekti i srpska književnost“, „Književnost i nacija“, „Ratni roman nekad i sad“, a ove godine „Treba li Srbiji književnost?”. Debatovali su, naravno, Radivoje Mikić, Milo Lompar i Aleksandar Jovanović uz još nekolicinu gostiju. Mikić je na kraju zaključio da su „danas u Srbiji na delu pokušaji da se razori svaki oblik svesti pa i književnost, te da je sama književnost u kompleksnoj, jako opasnoj situaciji, čak na optuženičkoj klupi“. Neki od prisutnih su sigurno pomislili da je on zapravo pokušavao da odbrani Mihailovića od sve češćih napada opravdano revoltirane javnosti. Predočeni argumenti jasno govore šta manifestacija poput Borine nedelje znači za Vranje, a šta za samog Mihailovića.........


III BETON BR. 94 DANAS, Utorak, 20. april 2010.

Наталијин невестински орман , детаљ, а. Снимак И.Л. Још фотографија можете прегледати детаљно на следећим интернет адресама:

http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/ArhivUOsnivanjuUMisljenovcuI?authkey=Gv1sRgCKGJxbLevPeCrQE#
http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/ZavetineZnakPrepoznavanja#
http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/SerijaMirisJorgovanaMiroslavLukic#
http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/IvSlike2#

....
Evo, kako se to radi u Srbiji. Kao u Odesi, u vreme Babelja.
Pogledajte komentare uz prvi članak, publikovan u beogradskoj Politici.Cenzor Politike, jer takav postoji, što nije teško dokazati, ne dopušta komentare, koji pokazuju i drugu stranu medalje! U to smo se uverili. Neka Politika objavi i ono što je druga strana medalje!
Sve je drukčije nego što ste misli, govori i piše ovde!

Нема коментара:

Постави коментар