Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

недеља, 15. август 2010.

Грешка уредника тзв. Културног додатка / В. Рогановић

Политика у свом  тзв. Културном додатку, у суботу 14. августа 2010, на 6. страници у дну  (Рубрика: Наслов по наслов) доноси, поред осталог, белешку о најновијој објављеној књизи "историчара и критичара др Александра Јеркова", у којој се поткрала врло груба омашка.


Издавач ове књиге је - Центар за културу, Едиција Браничево, из Пожаревца, на првом месту, и, као суиздавач, дакле, на другом месту, београдски Институт за књижевност, што се лепо види, и из Ципа, и из саме књиге. Као и са Веб страница овог агилног пожаревачког издавача. Зашто то новинар  Политике прећуткује својим читаоцима?
Текст је припремила и потписала "В. Рогановић" (уједно и уредник тзв. културног додатка).
Да ли је дотична уопште књигу о којој је реч  и погледала, или јој је неко издиктирао податке о књизи преко телефона? У чему је смисао њене погрешке? Нећемо призивати Фројда у помоћ. Не. Није реч ни о површности већ споменуте. Политика не поставља плитке и површне за уреднике важног додатка свог листа. Довољно је да се присетимо следеће грешке и чињенице на коју смо указали пре само пола године у једном чланку, у коме се на најгрубљи начин фалсификовао садржај новобјављеног броја часописа "Браничево" у тзв. културном додатку П. (видетети детаљније на овом блогу   http://tzvkulturnidodatak.blogspot.com/2010/02/blog-post.html   )
Политика је и пре пола године направила грешку, али није објавила исправку, као што је неће ни сада објавити - наравно, због тога и ова реакције и указивање.
Шта В. Рогановић има против Едиције Браничево, часописа Браничево, уредника А. Лукића? 
Ако јој та Едиција БРАНИЧЕВО са својим издањима, са уредником, није по вољи, зашто уопште и објављује белешке о књигама и часописима које овај  критички издавач из Пожаревца објављује? Зашто не буде, до краја, офирени, новопостављени, уредник-комесар? Та рубрика, иначе, у којој објављује белешке о тобож новим књигама, требало би да буде у библиографском смислу много коректнија, а не нека врста Кронике парохијског гробља по укус В.Р. Та рубрика из броја у број оличава процес декаденције, удаљавања од постојања и стварности српске књижевности, кроз неку фаталност површности, апсурдне игноранције и фаворизовања воћака и плодова који су сумњиви или трули и пре него што љосну о земљу. 



Нема коментара:

Постави коментар