Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

понедељак, 20. јануар 2014.

Бранкица Станковић: Вучић ће искористити својих пет минута!

БЕОГРАД -Да ми је неко раније рекао да ће Александар Вучић бити
први потпредседник Владе Србије и да ће у његово време бити ухапшени
многи, између осталих и Мирослав Мишковић, као и да ће он завршити причу
у вези са убиством Славка Ћурувије, рекла бих да нема шансе да се то
догоди. Вучић нас је у том смислу изненадио, те ми се чини да су ово
његових животних „пет минута“ и да ће он то максимално да искористи. То
је оно што можда може да буде добро за Србију. Наравно, после свега, ја
не верујем да било ко у Србији може нешто да уради, али хајде да видимо,
можда се стварно догоди неко чудо, каже Бранкица Станковић, ауторка
емисије „Инсајдер“.




b stankovic Бранкица Станковић: Вучић ће искористити својих пет минута! Она
за Данас говори, између осталог, о разрешењу случаја Ћурувија, о
политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића, о свом животу са полицијским
обезбеђењем, о српском правосуђу, те о књизи коју је објавила.


Споменули смо Вучића, како гледате на то што га све чешће пореде са Ђинђићем?


- Не бих да их поредим. Заједничка им је та нека енергија, односно то
„сад ћу ово да урадим и баш ме брига шта ће ко да каже“. Можда су, ето,
у том делу исти, а то може да буде добро за Србију. Међутим, ми не
знамо ко из којих намера нешто ради, а ово што је до сада урађено је тек
почетак нечега, па остаје да видимо да ли ће и заиста бити нешто од
тога.


„Инсајдер“ се убиством премијера Ђинђића бавио у 28 емисија, да ли сматрате да је та прича завршена?


- Та прича није завршена и мислим да мора да буде завршена, као што
мора да буде разрешено и убиство Славка Ћурувије. Најновије информације у
вези са Ћурувијиним убиством указују да можда може да се очекује да ће
неко од људи који су у затвору сада проговорити и о политичкој позадини
убиства Ђинђића. То је свима јасно, као што је и било јасно да не може
Радомир Марковић тек тако да одлучи да убије неког новинара, већ да иза
свега стоји политика. Исто тако, зашто би један Милорад Улемек Легија
одлучио да убије премијера Србије? Ту постоји политичка позадина, коју
ми нисмо сазнали, те њено откривање мора да буде приоритет и ове власти.
Без раскринкавања мрачне прошлости Србија не може да има нормалну
будућност.


У књизи „Инсајдер, моја прича“ кажете да кадар помирења
Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, односно тадашње
честитање Тадића и Дачића, где је иза њих на зиду фотографија убијеног
Ђинђића, најбоље осликава Србију, односно да су „сви све заборавили и да
је свима све постало нормално“. Зашто је то тако?



- Зато што никога ништа не занима, зато што памћење код већине траје
два дана чак и када је реч о највећим скандалима. Србија не може да се
мења сама од себе. Мора да постоји неко ко ће бити спреман да мења свест
грађана. Неко ко ће да промени систем у којем се ратни злочинац сматра
херојем, а национална дива је жена која је признала кривично дело
(Светлана Ражнатовић, прим. нов.). Али, ако имате политичаре који њу
најављују као највећу звезду која ће, у организацији државе, певати за
дочек Нове године, онда ће већина у Србији да каже да је све то у реду и
да нема везе што је оштетила буџет за неколико милиона евра од продаје
играча.


Према службеној белешци МУП-а, Лука Бојовић је био наручилац
Вашег убиства. Када је он ухапшен, надали сте се да ће Вам бити укинуто
полицијско обезбеђење. Међутим, испоставило се да је опасност и даље
велика, јер су за три и по године легитимисане 173 особе које су се
појављивале у Вашем окружењу, од којих је чак 170 прошло кроз кривичну
евиденцију. Каква је данас безбедносна процена?



- Немам никакве информације. Ако ово потраје и ако ово буде држава у
којој ћу морати још годинама да живим са полицијским обезбеђењем 24
сата, онда ми не пада на памет да остајем у таквој држави. Али, ипак
верујем да ће се нешто променити и да ће неко нешто урадити. Можда је
урађена нека нова процена, а да нисам обавештена. Уосталом, сматрам да
не постоји јак криминал без заштите државе. Зна се како се те ствари
решавају и како држава треба да покаже снагу тако да ниједном криминалцу
не падне на памет да било ком новинару и грађанину нешто уради. У том
смислу је јако важно разрешење убиства Славка Ћурувије, јер су новинари
годинама живели у страху, будући да се знало да је њега држава убила, а
да нема судског епилога.


А и коначно је речено да држава стоји иза тог убиства?


- Важно је и што је неко ко је на власти коначно рекао да су Ћурувију
убили припадници службе безбедности која је део државног апарата. То
смо сви ми знали. Такође, то је и у „Инсајдеру“ објављено још 2008, а
било је јасно и из досијеа „Ћуран“. Питање је, међутим, зашто је
Милошевићев режим и државни апарат, који је био спреман да убије и
новинаре, био заштићен толико година. На крају, сматрам да је овим
последњим хапшењем послата, можда несвесно, порука да у Србији више неће
бити некажњених злочина и да нико више неће моћи да убија новинаре или
да им прети. То је јако важно посебно када се у обзир узме чињеница да
су они који су данас на путу да до краја разреше убиство Ћурувије били
на власти и када је он убијен. Такође, не треба заборавити да многи који
су радили у тадашњој служби безбедности раде и данас у тој истој
служби. И зато мислим да је ово од акције „Сабља“ можда најважнији
догађај за Србију. Сада је и у случају убиства Ћурувије званично
раскринкан државни апарат који је функционисао тако што Државна
безбедност прати, ЈСО пуца, а све по налогу породице Милошевић-Марковић,
која одлучује ко ће бити убијен. Надам се да се тако нешто више никада
неће догодити у Србији. А да се не би никада више догодило, неопходно је
да се све разреши до краја и да и званично буде обелодањено и то ко је
Радомиру Марковићу наредио да организује убиство Ћурувије и зашто.

Иначе, можда се у случају Ћурувија не би ни догодио овакав искорак да
није било великог рада Комисије на чијем је челу Веран Матић и стварања
атмосфере која је довела до тога да то убиство мора да се реши.


Извор: Данас



Бранкица Станковић: Вучић ће искористити својих пет минута! - Правда

петак, 17. јануар 2014.

Ал Каида је оружана формација НАТО!


erdogan2 450x300 Ал Каида је оружана формација НАТО!
Ердоган спонзор терористима
ДОКАЗИ о повезаности премијера Турске, Реџепа Таипа Ердогана, са Ал-Каидом потресају турску политику.
Али, Анкара није просто енергично подржавала тероризам у Сирији, она је то чинила – у оквиру стратегије НАТО-а. Управо то потврђује неприродан карактер оружаних формација које иступају против државе и сиријског народа.
Власти држава – чланица НАТО-а још увек настављају да тврде да се интернационални покрет џихада, који су оне подржавале од дана његовог оснивања у време рата у Авганистану против совјетских трупа 1979. године, окренуо против њих још у време ослобођења Кувајта 1991. године.
Оне оптужују Ал-Каиду за нападе на америчке амбасаде у Кенији и Сомалији и за организовање терористичког напада 11. септембра, али признају да су после уклањања Осаме бин Ладена 2011. неки џихадисти опет сарађивали са њима у Либији и Сирији.
Вашингтон тврди да је 2012. ставио тачку на то тактичко зближавање. Међутим, ову верзију оповргавају чињенице.
Ал-Каида је увек имала истог непријатеља као и атлантска Алијанса што још једном потврђује скандал који сада потреса читави Турску.
Сазнало се, наиме, да је банкар Ал-Каиде, Јасин ал-Кади, који је после терористичких напада на амбасаде Кеније и Танзаније 1998. године  унет у списак потерница САД, истовремено био лични пријатељ бившег потпредседника САД, Дика Чејнија и актуелног премијера Турске Реџепа Таипа Ердогана. Испоставља се да ја тај „терориста” живео на високој нози и својим авионом путовао по читавом свету без обзира на санкције ОУН-а. На пример, он је 2012. најмање четири пута посетио г-а Ердогана долазећи на резервни аеродром у Истанбулу.
Све камере за надзор тада су искључиване, а њега је лично дочекивао шеф обезбеђења премијера заобилазећи царинску контролу.
Према чињеницама турске полиције и судских органа који су открили те податке и 17. децембра 2013. осудили на затворску казну децу неколико министара, која су била уплетена у тај предмет, а која су пре тога била изузета из истраге или, чак, разрешена дужности од стране премијера, Јасин ал-Кади и Реџеп Ердоган створили су компликован систем издвајања фондова за финансирање Ал-Каиде у Сирији.
У тренутку када је та незамислива двострука игра постала позната широкој јавности, турска жандармерија ухапсила је близу сиријске границе камион који је превозио оружје упућено Ал-Каиди. Једно од задржаних лица изјавило је да је пратило пошиљку да би је предало „хуманитарној” турској организацији Муслиманске браће, а други задржани је тврдио да је агент специјалне службе за посебне задатке. На крају је управник царине забранио полицији и правосудним органима да се мешају у тај случај, саопштио да је тај превоз поверљива операција турских специјалних служби и дао наредбу да тај камион са теретом може да настави свој пут.
Спроведена истрага показала је да је за финансирање Ал-Каиде Турска искористила иранску групацију да би истовремено могла да прикривено делује у Сирији и изводи терористичке операције у Ирану.
Извођењем операције „Иран-Контрас” НАТО је у Ирану створио сложену ситуацију у окружењу бившег председника Рафсанџанија, што потврђује пример шеика Роханија који је постао председник.
Ове чињенице постају познате управо у моменту када сиријска политичка опозиција, која се налази у изгнанству, износи нову верзију догађаја уочи сазивања конференције „Женева-2”: Џебхат ан-Нусра и Исламски Емират Ирака и Леванта само су „станица за замену” сиријских специјалних служби, а њихов главни циљ је да тероришу становништво и придобију га за подршку актуелне власти. Према томе, једина наоружана опозиција је само Сиријска Слободна Армија (ССА) и она признаје само своју власт тако да са представницима на конференцији неће бити никаквих проблема.
Дакле, ми треба да заборавимо како је та иста опозиција три године узастопце обасипала похвалама Ал-Каиду и да се не сетимо да су државе – чланице НАТО затварале очи на ширење тероризма по читавој територији Сирије.
Због тога, чак и ако већина лидера атлантске Алијансе нису знали да је њихова организација подржавала међународни тероризам, главну одговорност за међународни тероризам свакако треба да сносе земље НАТО-а.
Пише: Тијери МЕЈСАН, француски интелектуалац. председник и оснивач Réseau Voltaire
Teкст преузет са сајта Факти.орг



Ал Каида је оружана формација НАТО! - Правда