Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

среда, 24. децембар 2014.

Француска и Србија две земље које воле књижевност...

Годишње се у Србији преведе око 250 књига са француског, од чега Француски институт подржи око 25 дела, каже Жан-Лик Гоестер, директор Француског института у Србији

Жан-Лик Гоестер (Фото Г. Поповић)
Годишње се у Србији преведе око 250 књига са француског. Од тога Француски институт подржи око 25 дела годишње, дајући предност оним насловима чија финансијска сигурност није обезбеђена, каже за „Политику” Жан-Лик Гоестер, директор Француског института у Србији, најављујући Франкофони салон књига који ће бити одржан од понедељка до среде (22–24. децембра) у овој установи. Прва два дана салон ће бити отворен за посетиоце од 13 до 22 сата, а у среду од 13 до 19 сати.
– Француски институт је до сада остварио сарадњу са више од 40 издавача у Србији и за новогодишње празнике решили смо да позовемо све издаваче са којима смо сарађивали последњих година и да организујемо продајну изложбу превода са француског, а биће доступне и књиге на француском – додаје директор Гоестер. – Продаја књига биће по промотивним ценама, а истакао бих и хуманитарну димензију овог мини-сајма књига, јер ће сваки присутни издавач поклонити књигу како би се обогатио сиромашни фонд једне библиотеке у Србији. Због свега овога надам се да ће овај салон постати традиционалан.
Ово је још један начин да Француски институт у Србији подржи издаваче и преводиоце у Србији, наглашава Гоестер, истичући да се ова институција веома залаже за сарадњу у области издаваштва и марљиво ради током целе године, мада је та активност можда мање видљива од изложби, концерата, филмова или дебата које приређују. Присутни су сваке године и на Сајму књига, нуде свој простор за промоције, стипендије за преводиоце, организују дебате, доводе у госте француске ауторе поводом „Молијерових дана”, мајских књижевних сусрета које организују већ шест година.
Посредством програма „Данило Киш” издавачима се плаћају права за објављивање превода дела француских аутора. Стипендије за признате преводиоце Француског националног центра за књигу, које подразумевају боравак у Француској у вeзи са радом на преводу, добија у просеку двоје до четворо преводилаца годишње. Француски издавачи нуде такође директну сарадњу српским издавачима тако што се заједнички обраћају Француском национaлном центру за књигу за добијање помоћи за објављивање превода на српски. Поред тога установљена је награда „Бранко Јелић” за најбољи књижевни превод (у свим категоријама) са француског језика, а под покровитељством француске Академије „Гонкур”, установљена је и Гонкурова награда студената Србије.
Директор Гоестер каже да годишње добијају више од 40 захтева од издавача које решавају комисије у Француској. Уз захтев за подршку неопходно је да српски издавач поднесе и уговор о уступању права који је претходно потписао са француским издавачем.
Велики рат, тема која традиционално спаја Француску и Србију, био је веома присутан ове године у делима. Подсетимо само да је Гонкурова награда прошле године отишла у руке Пјера Леметра за роман „До виђења, тамо горе”. Овај роман изабрали су такође студенти Србије као своју Гонкурову награду, а већ је објављен код нас у издању „Чаробне књиге” у преводу Оље Петронић и представиће га лично Пјер Леметр приликом следећих Молијерових дана, у мају 2015. Ту је и француско-српски стрип албум „Линије фронта” који је објавио System Comics уз подршку Француског института, француске Мисије за обележавање стогодишњице Првог светског рата и Министарства културе Републике Србије.
– Књига је на неки начин француски бренд, с обзиром на то да идеје, духовна остварења играју одлучујућу улогу у свету – сматра Жан-Лик Гоестер. – Позивамо многе француске интелектуалце да разговарају са српском јавношћу о заједничким друштвеним питањима као што су развој градова, одрживи развој, клима и подржавамо објављивање њихових дела. Сарађујемо са Институтом за филозофију и друштвену теорију и 2015. ћемо приредити међународни скуп посвећен капитализму данас. Кад год можемо одазивамо се на позиве и сарађујемо са овдашњим фестивалима, а подржавамо и резиденције младих француских аутора.
Велико интересовање за нашу књижевност
Констатујући да су Француска и Србија две земље које воле књижевност, Гоестер истиче да и у Француској постоји велико интересовање за српску књижевност.
– Приликом доласка француских писаца и издавача током манифестација које приређује Француски институт, стварају се контакти и везе захваљујући којима се француска јавност упознаје са српском књижевношћу и плод таквих сусрета су такође преводи српских дела на француски. Често на наше Молијерове дане позивамо у госте српске писце чије књиге су преведене на француски и и те како запажене на француском подручју. Горан Петровић, Светислав Басара, Владислав Бајац, Сања Домазет, Владимир Пиштало, Давид Албахари имали су упечатљиве наступе на нашим „Молијеровим данима”, уз француске писце. Њихови и многи други преводи на француски налазе се у богатом фонду наше медијатеке – каже Гоестер.
Гордана Поповић
објављено: Политици, 22.12.2014.

уторак, 02. децембар 2014.

Националне пензије?

Слике са путовања, Радан планина, Добра Вода, новембар 2014 (Заветине) - Говеда између стабала
Јавна расправа о изменама и допунама Закона о култури Србије, донетог 2009. године почела је 25. новембра у Српском народном позоришту у Новом Саду, дан касније је одржана у Народном позоришту у Нишу, а сутра је заказана и у Београду, у 11 часова у Народној библиотеци Србије. Непосредно пред медијско оглашавање расправе, министар културе и информисања Иван Тасовац, упитан о националним пензијама, најавио је као могућност „напуштање тог модела као крајње анахроног” или „евентуално увођење неке националне награде са ограниченим, једнократним износом”. Министар је, такође, констатовао да су неке од додељених националних пензија национална срамота.
Наравно, националне пензије – признања, само су сегмент нагомиланих мањкавости Закона донетог 2009. године. Сегмент, који је већ неколико година у жижи културне и друге јавности. Због негодовања јавности, направљено је истраживање за потребе народних посланика на тему „Национална признања за врхунски допринос у области културе и спорта”. На адресу Европског центра за парламентарна истраживања и документацију, упућена су три питања: да ли се издвајају накнаде из државног буџета за национално признање и посебан допринос у области културе и спорта и да ли постоје слична примања у вашој земљи? Ко има право на „национална примања” и ко су корисници ових накнада? И последње, шта је правни основ, односно, којим актом је то регулисано?
Стигли су одговори Немачке, САД, Француске, Руске Федерације, Словачке Републике, Велике Британије, Чешке Републике и Шведске.
Сједињене Америчке Државе уопште немају финансијске награде овог типа. Чак ни Олимпијски комитет не прима од Владе САД континуирану финансијску помоћ. За остварене резултате, појединци добијају признања из филантропских организација и корпоративног сектора. Навели су примере награде Генијус прајзес у износу од пола милиона долара коју сваке године додељује „Макартур фоундејшен”, као и Пулицерову награду‚ која се додељује ауторима и новинарима у износу од 10.000 долара. Највиша је награда Савезне владе „Президентал медал оф фридом”, али она нема новчани износ.
У Француској, Великој Британији, Чешкој Републици и Словачкој Републици, држава не даје уметницима ни спортистима новац ни награде за њихове успехе.
Ни богата Немачка не помаже културу и спорт из буџета по српском моделу. Ипак, по моделу културног федерализма из буџета Савезне владе (који износи око 1,2 милијарде евра) око 13 посто укупне потрошње је намењено уметности и култури. Надлежност министра културе је да подстиче и охрабрује уметнике, али обично не појединачно, већ посредно, кроз културне институције од националног значаја. Немци, наиме, финансирају пројекте од међународног значаја и иноваторске програме, и у те сврхе је 2012. године држава издвојила 35 милиона евра, наводи се у истраживању.
У богатој Шведској је 1970. уведен Правилник о државним гаранцијама за примања уметника, а пре четири године, шведски парламент је одлучио да постепено ревидира гарантовани приход за уметнике, а средства пребаци у форму дугорочних стипендија. У овој земљи са више од девет милиона становника, 152 одабрана уметника примају приходе на основу државне гаранције. Те гаранције додељује Управни одбор „Фонда шведских аутора” и оне подразумевају да корисник има осигуран минимални приход у висини пет основних примања за текућу годину. Међутим, та примања се гасе, ако уметник оствари мало већи лични доходак. Тако је, на пример, у 2011. години загарантован доходак износио 214.000 шведских круна, а уколико би уметник остварио 260.000 круна, престају и државне гаранције.
Ево и искуства из Руске Федерације. Одлуком министарства културе, на основу јавног конкурса, месечно се изузетним уметницима даје по 800 рубаља у трајању од једне до три године, без обзира на пензије, друге плате, бонусе... Али, за изузетне уметнике пензионере, добитнике највиших државних признања као што је Лењинова награда или државна Награда РСФСР, закон предвиђа додатну месечну финансијску накнаду у износу 330 посто социјалне пензије( у 2012. износ социјалне пензије је био 5.771 рубаља)
Код спортиста у Русији је нешто другачије. Декретом председника Руске Федерације државним репрезентативцима и тренерима који учествују на олимпијадама и параолимпијадама додељује се износ од 32.000 рубаља. А спортиста који је репрезентативац више од шест година и има радни стаж од најмање 20 година, има право на социјалну надокнаду до старосне пензије, 60 година старости за мушкарце, 55 за жене. Изузетним спортистима, могуће је доделити и додатне финансијске накнаде у износу од 250 посто износа социјалне пензије.
Истраживање које смо навели, урадила је мр Марина Пријић. Очигледно, српска формула је јединствена. За њу не знају богате земље света и Европе, нема тога ни у земљама окружења, у Хрватској, БИХ и Словенији, а писали смо о моделу Македоније и Црне Горе, о награђивању истакнутих уметника.
А шта ће рећи јавна расправа, јер могуће је у њој учествовати и путем интернета, пошто је Министарство културе Србије објавило на свом сајту формулар за све примедбе и предлоге, остаје да се сачека.
Мирјана Радошевић
објављено: Политици : 02.12.2014.