Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Translate

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Заветине

Претражи овај блог

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

СУБИТА Диз

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим особама. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

уторак, 24. март 2015.

Азбучник села Комоговине


Најчудније волове у селу имао је Мићо Илибашић, он је с њима разговарао, возили су га тамо где је требало а није им рекао, чекали доле у потоку, испод врбе и сатима ако треба, одлазили кући сами, кад би Мићо навраћао код некога на ракију. Све ово, детаљно, врло сликовито, уз спомињање и других волова у селу, налази се под одредницом В.
Слово К има причу о колевкама, малим, наследним, посуђеним, од буковог и храстовог дрвета, понекад и од липе, с флекама од млека, страницама на врху изгриженим од зубића, колевкама ружним, лепим, тек скинутим с тавана јер је на свет дошло још једно дете. Под К су и клетве, кнедле с шљивама, коњи са свим именима, подрезаним гривама, потковама Дује ковача, а ту су и котлокрпе, кречана, кромпир на сапу...
Презимена, кумства, најчешћа мушка и женска имена, врсте јела и како се припремају, животиње домаће и дивље, туршија од дивљег воћа, ветрови и њихова имена, понашање шумских потока и речица у данима великих киша, имена ораница и пашњака, кумства у селу, надимци, судбине оних који су одлазили у Америку, на Солунски фронт или у партизане, божићно славље у центру села, долазак првог радија и првог ТВ-апарата, псовке, безазлене, сочне, погане, па делови запрежних кола, прављење трапа за воће и поврће, чување кукуруза од дивљих свиња, зетови, снахе, свадбе, дуге зиме с високим снеговима и петролејкама, долазак електрике и асфалтног пута, људи који су навраћали у Комоговину или који су у њој рођени а познати су изван тог села...
Неколико година сакупљао је познати српски песник и романописац, Милош Кордић, све ово, све што је његово родно село, Комоговину, на Банији, у Крајини, чинило местом живљења и смрти и објавио у књизи “Азбучник села Комоговине”, на пуних 360 страна.
На први поглед, да не кажем информацију, неко ће рећи да је у питању крајње локална ствар, село као село. Да, може и тако али може азбучник да се прилепи уз, на пример Јабуковац, Блатушу, Вргинмост, Слуњ, Стрмицу, Братишковце, Жажвић, Трпињу, Црквени Бок... било које мање или веће село на простору Крајине и добићемо одговарајућу количину информација, уз мала одступања у именима потока, речица или делова пашњака и ораница у атару. Све остало је исто: начин живота, имена људи, јела, делови одеће, занати, историја уосталом.
За рекордно кратко време, кад су оваква издања у питању, “Азбучник села Комоговине” разишао се по свету, за својим Комоговљанима и Банијцима, које је новостворена хрватска држава у “Олуји” истерала из њихових кућа, али и за другим Крајишницима: Кордунашима, Личанима, Славонцима који су у “Азбучнику...” пронашли одговоре на питања о животу својих предака и прихватили га, тај “Азбучник”, као важну књигу у завичајној библиотеци. У припреми је друго издање.
За оне који ће помислити да се овде ради само о голој фактографији, у питању је дело неуобичајеног стила са снажним печатом чисте литературе. За етнологе и институције које се баве прошлошћу и начином живота Срба Крајишника, Кордићева књига ће убудуће бити незаобилазна.
“Азбучник о Комоговини” издала је СКД “Просвјета”, из Загреба.


Азбучник кумстава и цицваре | Култура | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар