Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

уторак, 17. фебруар 2015.

ДЕДА ЂОЛЕ И ЈОШ ОСАМ КОМЕНТАТОРА

О ЋУТАЊУ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

Из наведених примера, а њих има много више, види се да је Академија ћутала и тамо где се, као најкомпетентнија научна установа морала оглашавати. Она то није чинила зато што није желела да се меша у дневну политку, „у страначке свађе и борбе”, како наводи г. Симовић, већ због тога што је кукавички ослушкивала шта ће и како ће на њено понашање реаговати домаћи политичари и инострани моћници. Коначно, поставља се питање, зашто је руководство САНУ у једном трнутку из наслова те највише научне и уметничке установе избацило одредницу о њеној националној припадности? Да ли је и то учињено зато што није хтела да се меша „у страначке свађе и борбе”? Не сећам се да је академик Симовић тада дигао глас против те срамотне одлуке руководећег тима САНУ.
Василије Ђ. Крестић
објављено:  У Политици: 17.02.2015.

__________________________


penzionerka nemacka | 17/02/2015 02:01
Slazem se u potpunosti sa clankom akademika B. Krestica I smatram da je to velika sramota kako je Akademija reagovala, hocu reci nije se uopste cula povodom tako vaznih tema koje je akademik Krestic naveo.
Kako se moglo desiti da se na cello tako vazne srpske institucije nadje covek kao sto je N. Hajden? Ko je on uopste volela bih da znam? Sta je on ucinio znacajno za srpsku kulturu I narod, pitam se?
Stanislav Sr | 17/02/2015 10:09
Pa ikada se svojevremeno mesala nje nam nista dobro donela
nikola andric | 17/02/2015 10:28
Po srpskom obicaju I Krestic pocinje sa kvalifikacijama
odnosno optuzbama bez smislene argumentacije.
Prvo nauka I umetnost su sasvim razlicite delatnosti.
Za nauku je istina najvazniji cilj delatnosti dok umetnost
pretstavlja ''lepezu'' delatnosti vezane za estetiku, moral, lepotu ,itd. Akademija je uvedena kao vrsta
drustvene nagrade za zasluzne naucnike I umetnike.
Takozvani ''vrednosni iskazi'' ne mogu biti istiniti ili
neistiniti. To mogu biti samo indikativni iskazi naucnika
koji se proveravaju uglavnom od kolega naucnika.
Kod vrednovanja (politickih) dogadjaja u Srbiji svi Srbi
imaju isto pravo. Iluzija je pretpostavka da su clanovi
akademije nesto posebno ili da bi oni nekako mogli
biti ''u boljem pravu'' nego ''nizi stalez''. Na izborima
svako ima samo jedan glas. Druga iluzija je da se institut akademija vidi kao jedno lice sa jedinstvenim
misljenjem o politickim temama.
Ali svaki clan ima sopstveno misljenje pa bi moguci consensus bio resultat glasanja. Simovic je u pravu.
Васко Миглаш | 17/02/2015 10:33
Треба се знати борити и када сте у немилости моћника.
Проблеме треба знати "интелектуализовати", као што нам показују неки наши врсни уметници, спортисти и други.
sr sta | 17/02/2015 11:26
Akademiji treba sveza krv.
Igor K. Vojnovic | 17/02/2015 12:29
Hvala akademiku Kresticu na ovim informacijama. Zelim da cestitam rukovodstvu, g. Hajdinu na odgovornom delovanju u navedenim situacijama, na drzanju po strani u politickim stvarima u kojima, i da se umesala, jedino sto bi SANU mogla da ucini je da objektivno konstatovanje ponovno ugnjetavanje od medjunarodnih mocnika, da podigne tenzija u drustvu te urusi njen vec okrnjeni unutrasnji i medjunarodni ugled. Iako i sam istoricar, svestan sam da moja profesija cesto dovodi u pitanje realno i racionalno politicko delovanje i sagledavanje sadasnjosti i buducnosti kod nas koji smo se za nju obrazovali.
Deda Djole | 17/02/2015 12:41
Sanu se jednom opekla, pre 25 godina.
Vasilije Krestic je naveo tri skupa koja SANU nije zelela da organizuje. Mislim da je Akademija u pravu. Ona nema (i ne treba da ima) "kolektivno misljenje".
Svaki akademik moze (i treba) da se licno angazuje, kao sto se angazovao Ljubomir Simovic u POLITICI od 8 februara. Tom prilikom on je detaljno izneo svoje misljenje o stanju stvari u Srbiji (o vlasti, o opoziciji, o kulturi . . .).
To bi mogao da ucini i Vasilije Krestic
Ivan Pavlovic | 17/02/2015 14:25
Da probam da odgovorim Andricu, pre svega svako ljudsko bavljenje ima veze i sa politikom. Ovde na ovoj zemlji ratuju svi sa svima, i cim jedna grupa bude malo jaca pocinje da se siri na tu stranu. To se danas dobro vidi u Ukrajini nesrecnoj. Rat je produzena ruka politike. A i takodje rat se vodi zbog ubedjenja grubo receno kulture medju pojedincima u jednoj grupi. Ta grupa onda pokusava da nametne svoje kuluroloske stavove drugoj grupi. Dakle rat nastaje iz razlike kultura. Iz ovoga se lako vidi da bi Sanu trebao da se bavi i kulturom i politikom i ratom. Kako na nivou istorije tako na nivou dnevne politike, a specijalno u definisanju dugorocih ciljeva nase drzave. Ko got kaze nesto drugo klevece i laze. Ne mora se po definiciji biti agresivan ali braniti svoje se mora inace ce djavo da dodje po svoje da nekazem neko drugi....
Rastko Pančevac | 17/02/2015 14:27
Koliko SANU ima članova? Koliko akademika ima Austrija, Švajcarska, Francuska?
Da li i ovde imamo inflaciju zvanja i titula, kao kod doktora i profesora?