Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

петак, 30. октобар 2015.

Наћи начин да нас не поједу велики

ЊИЖЕВНИК и психијатар Владета Јеротић, иако у 91. години, јуче је на штанду "Арс Либри" дуже од сат времена читаоцима потписивао своју нову књигу "Изазови и одговори". Један од наших најистакнутијих интелектуалаца, академик Јеротић, познат и по томе што ретко даје интервјуе, радо је пристао да говори за "Новости", иако му чак и разговор с читаоцима, како нам је признао, све више представља напор. 
- Док сам био млађи био сам поносан кад се на мојим предавањима напуни велика сала. Сада бих волео да у некој малој дворани имам 30 слушалаца који унапред знају оно о чему ћу да говорим. Говорио бих 15 минута, а онда бисмо разговарали. Али, Балкан, укључујући Србију, никад није научио на дијалог. Овде, на Сајму, читаоци имају прилику да ме нешто упитају, али је мени у овим годинама заиста заморно да им одговарам.
* На које сте изазове у новој књизи дали одговоре?
- Од ране младости сам много читао. Бележио сам оно што ми се нарочито допало. У овој књизи су мисли од грчких филозофа и трагичара до нових мислилаца. Ту је и Пауло Коељо, који је рекао да дете може увек да научи одраслог трима стварима: да буде задовољан без разлога, да се увек нечим занима и да уме да захтева свим силама оно што жели. Мудри људи су поставили изазове, а моја маленкост је изазвана од њих покушала да да неко тумачење.
* Чија вас је мисао посебно "изазвала"?
- Хераклит је рекао: Људе кад умру очекује нешто што нису слутили, нити знали.
* Размишљате о смрти?
- Човек не зна кад ће да оде. Није јасно зашто неко одлази са двадесет, а неко кад уђе у дубоку старост. Свакако да на то утичу спољашње прилике, недовољна унутрашња виталност, лоше наследне особине... Али, неки психосоматичари кажу да човек треба да прође кроз болест. Она је опомена из које би требало нешто да научи. Мој покојни професор Боривоје Тасовац говорио је да деца треба да прележе дечје болести. После прележане болести њихов его постаје јачи. Са тим се нису сложили многи лекари, али ја мислим да је био у праву.
МИ СМО СТРАХЗАБЕЛЕЖИЛИ сте мисао Томаса Карлајла: "Сада, као и увек, човек је само онолико човек колико побеђује свој страх"? - Какав голем, и да ли и немогућ, задатак за човека! Ми не поседујемо страх, ми јесмо страх. У последњој линији сваки страх је страх од смрти, ништавила. Карлајл не каже да човек може да победи страх, већ само да га читавог живота побеђује. Како, пита се човек. Најпре, тражењем узрока страха.
* Да ли смо и ми криви за оно што нам се догађа?
- Врло тешко питање. Старац Зосима, значајан лик у великом роману "Браћа Карамазови", каже да смо сви за све криви. Осим Достојевског, то никад нико није рекао. Требало би то да поштујемо. Сви људи су криви, па онда и народи који им припадају.
* Судећи по ономе што нам се догађа, као да смо ми Срби кривљи од других?
- Испада тако. Страдамо више него други народи, али Србија је географски на лошем месту. Између Истока и Запада. И стално мора да балансира. Зато се не могу прехвалити деспот Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. У најгорим временима овде на Балкану, знали су да нађу равнотежу између Истока и Запада. Били су турски вазали, али је у Србији постојала нека аутономија. Жао ми је што Ђурађ Бранковић није канонизован. Историјски извори говоре да је плакао седам дана кад је пао Цариград. Унапред је знао да ће пасти и Србија. Није хтео да једе. Само је плакао. Такви људи су ретки.
* Ко из новије српске историје подсећа на њих?


- Бојим се да не. Тешко је бити такав. Зато их наводим као пример. Тешко је балансирати између Истока и Запада. И садашњи председник се мучи. Притом, Србија није велика. Познато је да већа риба гута мању, али не може све да их поједе. Морамо пронаћи начин како да нас не поједу велики.


Владета Јеротић: Наћи начин да нас не поједу велики | Култура | Novosti.rs