Као да сам на Месецу / Боб Дилан

ДИЛАНОВ ГОВОР: Као да сам на Месецу Б. Ђ. | 11. децембар 2016. 19:15 | Говор Боба Дилана прочитан на традиционалном Нобеловом банкету: Нисам имао времена да се питам да ли су моје песме књижевност

Боб Дилан

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Рукописи песама Дилана и Клептона ускоро на аукцији
• 
  Дилан спремио говор за Нобела, Пети Смит пева његову песму

• Боб Дилан прескаче састанак са Обамом
• Дилан стиже следеће године
• Дилан не долази по Нобелову награду

ЖАО ми је што не могу да присуствујем церемонији, али знајте да сам духом са вама, и да сам почаствован. Бити награђен Нобеловом наградом за књижевност, нешто је што нисам могао ни да сањам - поручио је амерички кантаутор Боб Дилан у свом захвалном говору, који је, у његово име, синоћ прочитала америчка амбасадорка у Шведској Азира Раји, на традиционалном Нобеловом банкету у Стокхолму.

Дилан није дошао на свечано уручење, а шведска краљевска породица, чланови Академије, овогодишњи добитници Нобелове награде, и више од 1.300 угледних званица у здању градске скупштине, чули су оно што је сматрао да овом приликом треба рећи:

- Од малих ногу волео сам да читам и упијам дела оних који су били достојни таквог признања: Киплинга, Шоа, Томаса Мана, Перл Бак, Албера Камија, Хемингвеја. Ове громаде књижевности чија се дела уче у школи, држе у кућним библиотекама широм света и о којима се говори са пуно поштовања, одувек су остављале дубок утисак на мене. То што сам се сада придружио именима на тој листи, заиста ме оставља без речи.

Дилан је написао да не зна да ли су поменути писци икада помишљали о Нобеловој награди, али да претпоставља да свако ко пише књигу, песму или драму било где у свету, притајено о томе сања дубоко у себи:

- Да ми је неко рекао да имам и најмање шансе да добијем "Нобела", помислио бих да имам исте изгледе за то као и да се нађем на Месецу. Изненађујућа вест о награди затекла ме је на путу, и требало ми је неколико минута да дођем себи. Помислио сам на Шекспира. Претпостављам да је мислио о себи као о драматургу. Његова дела рађена су за сцену. Да се говоре, не да се читају. Када је писао "Хамлета", сигуран сам да је првенствено мислио о безброј баналних ствари: Који су прави глумци за ове улоге? Да ли заиста желим да ово сместим у Данску? Да ли ћемо бити плаћени? Да ли ће бити довољно добрих места за моје покровитеље? Где да нађем људску лобању? Могу да се кладим да Шекспир ни у малом мозгу није гајио питање: да ли је ово књижевност?

Дилан је у свом тексту нагласио да није размишљао о оваквом успеху ни када је као тинејџер почео да пише песме, чак ни када је почео да стиче реноме.

- Надао сам се да би моје песме могле да се чују у кафићима или баровима, можда касније чак у Карнеги Холу или лондонском Паладијуму. Ако бих сањао велике снове, замишљао бих како би било да снимим плочу, и чујем своје песме на радију. То је за мене била главна награда, знак да си допро до широке публике и могућност да наставиш то што радиш. Па, радим то што сам намерио већ дуго. Снимио сам десетине плоча, и свирао хиљаде концерата широм света - написао је Дилан, и закључио:

- Али, као Шекспир, такође сам често окупиран сличним животним стварима: Који су најбољи музичари за ову песму? Снимам ли ово у добром студију? Да ли је ова песма у правом тоналитету? Неке ствари се не мењају, чак ни после 400 година. Нисам имао времена да се запитам: да ли су моје песме књижевност? Зато се захваљујем Шведској академији - како за одвојено време да размотри то суштинско питање, тако за доношење тако дивног одговора. 

НИЈЕ СЕНЗАЦИЈА

ПРОФЕСОР Хорас Енгдал, члан Шведске академије и Нобеловог комитета за књижевност, поручио је у свом говору:

- Боб Дилан је променио наше мишљење о томе шта поезија може да буде и о томе како делује. Да ли је одлука да добије Нобелову награду пореметила систем литературе? Није. Не би требало да буде сензација да "Нобела" добије певач и текстописац. У далекој прошлости сва поезија се певала или мелодично рецитовала, песници су били рапсоди, бардови, трубадури... Али Дилан се није вратио у прошлост, он је своје тело и душу дао популарној америчкој музици 20. века, за обичне људе, црне и беле...

...Нико се не потреса због књига старлета, политичара и ратних злочинаца...

Јелена Триван: Остаће нам само књиге старлета ако се не опаметимо
Драгана Матовић | 04. септембар 2016. 17:02 | Јелена Триван, директор "Службеног гласника", говори за "Новости" о издаваштву у нашој земљи, откупу књига и пословним успесима предузећа на чијем је челу

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Триван поново именована за в. д. директора Службеног гласника
• 
  Љушић: Идем часно, сменили ме плави

• Јелена Триван уместо Љушића
• И Јелена Триван напустила ДС
• Триванова на челу Канцеларије за ЕУ

СТАРЛЕТЕ нису криве што постају и глумице, и списатељице, и водитељке. Истина, све је мање квалитетне понуде на медијској и културној сцени, али оне нису криве што ми ћутећи гледамо промоцију шунда и кича - каже, за "Новости", Јелена Триван, директорка издавачког предузећа "Службени гласник". Без лажне скромности, она оцењује да је кућа на чијем је челу успела да и у околностима поремећених вредности сачува високе критеријуме у српском издаваштву. Наша саговорница најпре издваја:

- Успели смо да одржимо лексикографију живом, да дигитализујемо српске новине од 1813. до данас, да објавимо капитална дела, обновимо Пакрачку библиотеку и многе школске.

* Стиче се, ипак, утисак да је у рукама читалаца у Србији све мање озбиљних књига, док су књижаре преплављене шунд литературом.

- Књиге се купују, издаваштво може да буде уносан посао. Али многи издавачи повлађују укусу публике и објављују оно што публика највише тражи. А већина тражи, као и до сада, лаке садржаје, јефтине комедије, треш музику, а дошле су на ред књиге српске естраде и потиснуле дела проверене и потврђене књижевне вредности.

* Захваљујући "Службеном гласнику" објављују се и капитална дела. И ви, у свакој прилици, истичете да ваша мисија јесте да будете чувар српске културе. Да ли је то, данас, Сизифов посао?

- "Службени гласник" издаје службена гласила и није дужан да сваки зарађени динар улаже

Иако је пре 16 године напустио Србију и отишао у Америку, Ђорђе никада није заборавио свој крај

Бивши ђак уредио школу  / Б. БОРИСАВЉЕВИЋ | 31. август 2016. 19:47 |Ђорђе Петковић из Њујорка обрадовао своје земљаке у Дечу код Шимановаца. У обнову ОШ "Душан Јерковић Уча" уложио 40.000 евра

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Од рођака гастарбајтера стигла 1,1 милијарда евра
• 
  Од Београдског универзитета до Развојног центра Порше –животни пут једног Панчевца

• Дани дијаспоре
• Штутгарт: Косово је трајна рана српског народа
• Пренели Европу у завичај

ЂАЦИ подручног одељења Основне школе "Душан Јерковић Уча" у Дечу почеће сутра нову школску годину у комплетно обновљеној згради. Уместо оронулих зидова, плафона који опада, огуљене столарије, ученици ће се "уселити" у сређене и модерно опремљене учионице, захваљујући свом земљаку Ђорђу Петковићу. Иако је пре 16 године напустио Србију и отишао у Америку, Ђорђе никада није заборавио свој крај. Сваки долазак из Њујорка у Београд, значио је и одлазак у Деч.

Поштовани пријатељи из целог света! / Ратко Младић

Поштовани пријатељи из целог света!

Добио сам много писама подршке и честитки за мој рођендан, за верске и друге празнике у којима ме охрабрујете да се борим против неправде и овог „ГАЛИМАТИЈАС НАТО СУДА“ који је десна рука тог ПАКТА и служи му да се слободно шири по свету, да силом оружја намеће правду по својим аршинима и да руши, пали и разара ЗЕМЉЕ И ДРЖАВЕ када и где њима падне на памет! Имајући у виду тренутна дешавања у свету одлучио сам да свима вама напишем исто -збирно писмо које ћу послати на адресе мојих пријатеља широм света!

На ово ме обавезује тренутни хаос и ратно насиље које се дешава и све се више шири и захвата многе државе, територије и регионе! Питам се куда све ово води??? Ово вам пишем из простог разлога јер је 1988. године свет одахнуо од гомилања наоружања јер је Михаил Горбачов потписао „ПЕРЕСТРОЈКУ“ чиме је направљена неопростива грешка јер је поверовао лажима Регановој администрацији да се НАТО неће ширити на исток!??

Да ли се проширио, и где је сада?

Десио се Берлински зид и Голф и ИРАК и АВГАНИСТАН, СОМАЛИЈА, ЧАД, ЛИБИЈА, АРАПСКО ПРОЛЕЋЕ, СИРИЈА, УКРАЈИНА, опет ИРАК, – па се питам куда све ово води??? Чини ми се у тоталну несрећу, и у питању је опстанак ове цивилизације?? Од 1988. године па до сада је дошло до бруталног разарања низа земаља, сецесије мањих државица и сада је цео свет на РУБУ ПРОПАСТИ!!!

Светски мир је опасно УЗБУРКАН, дошло је до низа окрутних ратова, велики број становника је у избегличким камповима без хране, воде, струје и без основних услова за живот јер су им разорени градови и села, и уништена им је сва имовина коју су вековима стицали. Огромна су разарања градова, уништена је сва привреда и инфраструктура многих земаља. Огромни су људски гобици, више нико и не броји погинуле, рањене, протеране, расељене, убоге, гладне и унесрећене! Оржјем се ЗВЕЦКА у УКРАЈИНИ, СИРИЈИ, ГАЗИ, ИРАКУ,

МАНАСИЈА и културно наслеђе које је оставио деспот Стефан, први српски витез витешког Реда змаја

Почео Витешки фестивал у Манасији код Деспотовца / Бета | 27. август 2016. 17:33 | Други међународни витешки фестивал "Деспот Стефан Лазаревић - Јуст оут 2016", почео је код манастира Манасија код Деспотовца и трајаће до 28. августа

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Манасија очекује витешке игре
• 
  Цеви далеко, а бунари плитки

• Косметски завет Срба из Љубљане
• Добродошли на "српску Свету гору"
• Деспот почива у цркви манастира Манасија код Деспотовца

Други међународни витешки фестивал "Деспот Стефан Лазаревић - Јуст оут 2016", почео је код манастира Манасија код Деспотовца и трајаће до 28. августа.

Око 5.000 грађана, подно зидина средњовековног манастира Манасија, задужбине деспота Стефана Лазаревића, присуствовало је отварању фестивала који је ове године окупио 350 витезова из 15 држава.

Директор фестивала Владимир Благојевић је казао да је циљ те манифестације промовисање културног наслеђа које је оставио деспот Стефан, први српски витез витешког Реда змаја.

"Желимо да промовишемо Манасију, желимо да овај грандиозни објекат види цео свет. С друге стране, желимо да промовишемо овај крај који има много тога да понуди када је туризам у питању", казао је Благојевић.

Он је додао да очекује наредне године још више учесника, а за две године, на 600. годишњицу завршетка градње Манасије, да буде више од 20 земаља учесница.

После свечаног отварања наступила је плесна група "Уна сага Сербица" и француске групе које негују средњовековну музику "Тенгри" и "Етхномус".

У свечаном дефилеу учествовали су витезови из Русије, Украјине, Бугарске, Чешке, Словачке, Француске, Хрватске, Мађарске, Републике Српске, Румуније, Словеније и Србије. Домаћин манифестације била је српска витешка група "Бели орлови".

Посетиоци су имали прилике да виде оклопно борење, европско неоклопно борење, као и модерно мачевање. Били су ту и занимљиви плесови са ватром и мачевима, а своје умеће руковањем оружјем на коњу приказали су чланови Коњичког клуба "Љубичево".

Отварању фестивала присуствовали су амабасдор Русије Александар Чепурин, саветница председника Србије Станислава Пак Станковић, председник општине Деспотовац Никола Николић, као и бројни представници политичког и друштвеног живота Србије.

Другог и трећег дана фестивала на програму је мала школа мачевања и средњовековних друштвених игара, гађање из лука и стреле, као и турнир у Витешком селу.

Фестивал се одржава под покровитељством председника Србије.

Родна Србијо - Кубански козачки хор. Full HD

Кубанский Казачий хор

Родна Србиjo

(речи. свеш. К. Образцов,
муз. В.Захарченко)

Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби...

Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове...

Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:

Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде торжество!  / Отпремљено је 25.11.2011. 

Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк... / Василиј Розанов

Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк...
- Хајде?Хајде? Хх...
- То - да је лични живот изнад свега.
- Хе-хе-хе!...Ха-ха-ха!..Ха-ха!...
- Да, да!Нико то још није говорио,ја сам први... Просто седети код куће и чачкати нос и посматрати залазак сунца.
- Ха,ха,ха...
- То је стварно опште место религије...Све религије ће проћи, а то ће остати: просто седети на столици и гледати у даљину.
                                                                                             (23. јул 191)

                    = извор: књ. ОСАМЉЕНОСТИ,  Београд, 1983, Графос, стр. 51.

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

ПОЛЕМИКЕ. Фабрике на отпаду 19. август 2016. 15:12 | у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

Миломир Краговић, књижевник и новинар

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Боља контрола платног промета
• 
  Воја Марјановић: Култура на ивици

• Логор за децу или дечји дом?
• Успех анонимних
• Академик и политика

РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.

У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.

За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.

Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.

Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.

Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.

После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.

Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

Миломир Краговић, књижевник и новинар

"Маријо, дели, бела кумријо"

Џос Стоун запевала "Маријо, кумријо" / Д. АЛИХОЏИЋ | 18. август 2016. 19:00 | Славна британска певачица током боравка у Нишу снимила српску изворну песму. Снежана Спасић: О дуету смо се договориле још пре њеног доласка на наш фестивал

СРОДНЕ ВЕСТИ

• "Нишвил" посетило 170.000 гостију
• 
  Џос Стоун: У Нишу је прелепо

• Нишвил: "Бела Арета" за крај
• Блуз усред затвора
• Џез спектакл на Нишави, али и у затвору

ПРЕД славну британску певачицу и гошћу "Нишвила" Џос Стоун, наша Снежана Спасић прострала је пиротски ћилим који је у њеној породици генерацијама, али и богату српску ризницу традиционалног мелоса. Две уметнице различитог сензибилитета и музичког правца снимиле су у дуету изворну косовску песму "Маријо, дели, бела кумријо".

Њихов сусрет у рустичном амбијенту Бали-бегове џамије у нишкој Тврђави одиграо се без присуства јавности, јер је млада певачица имала жељу да научи да пева стару српску песму, али "без сведока". Печалбарска мелодија стара више од 200 година а поготово певање Снежане Спасић оставили су велики утисак на џезерку која је само вече пре тога наступила пред десетак хиљада посетилаца последње ноћи "Нишвила".

Снежана нам открива да је њихова "сарадња" почела пре два месеца када је на мејл добила поруку личног асистента Џос Стоун.

- У поруци је стајало да је Џос преслушавала извођаче наше традиционалне, али и џез и забавне музике и одлучила да је управо ја подучим како да изведе "Маријо, кумријо". Наш сусрет нема никаве везе са организацијом “Нишвила“, то је био приватан договор. Због тога се све држало у тајности - каже Спасић.

Наша саговорница открива да Џос има обичај да свуда где наступа научи песму на језику те земље.

- То ме је заиста импресионирало и потрудила сам се да будем добар домаћин и "учитељ". Знале смо да немамо пуно времена и зато смо се и једна и друга озбиљно припремиле. Она је дошла са већ наученим текстом, а песму смо снимиле у пратњи чланова моје групе "Naissa": Бојана Младеновића, клавир, Слободана Јевтића, виолина и

Гранит на граниту

Почаст сељаку ратнику М. БОШЊАК | 14. август 2016. 19:26 | На Галичу, код Горњег Милановца откривено обележје - у знак сећања на српског војника из свих времена. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине и снаге

Представници Војске, СПЦ и потомци ратника испред споменика

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Војводи Ђуришићу достојно обележје
• 
  Траже споменик војводи Ђуришићу

• Међународни конкурс за споменик Ђинђићу у септембру
• Откривен гигантски споменик кинеском богу рата
• Комшије Чичку подигле споменик

НА легендарној висоравни Галич, 20 километара од Горњег Милановца, стратешки интересантној и драгоценој свим цивилизацијама и њиховим војскама које су овуда прохујале, данас је откривен Споменик српском сељаку ратнику из свих времена, јединствен такве врсте у Србији. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине, постојаности и духовне, патриотске снаге.

- Каменови су били грудобрани ратницима у најжешћим бојевима, јастуци у тренуцима предаха. На врху је биста жене, спомен свим мајкама јунака палих за српску слободу у свим историјским периодима - објашњава Радојко Солујић, председник Удружења радника уметника Србије и Црне Горе, које је, уз сагласност надлежних институција, поставило и "крстило" ово обележје.

Откривању споменика су присуствовали представници Војске Србије, СПЦ, Музеја рудничко-таковског краја, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Туристичке организације, многобројни уметници, грађани... Уз оближњи споменик Рудничкој офанзиви, који овде стоји деценијама, служен је парастос њеним изгинулим јунацима. Служио га је протојереј Дејан Ракић, парох бершићки, који је освештао и нови споменик.

- У свакој прилици негујмо традицију херојског времена, славимо слободу да више не ратујемо! Овде, на потезу Јабука, почело је стварање и брањење модерне српске државе. Пета и Шеста армија Аустроугарске надирале су овамо. Само сазнање да бране кућно огњиште, учинило је од наших предака сељака феноменалне ратнике - вели историчар Александар Марушић, директор поменутог музеја. - Генијалност Мишићевих стратега је и у томе што су двојном паљбом у формацијама агресора направили хаос и несрећу. Иако је био нападнут живот његове породице, отаџбине, српски војник се понашао часно. Рудничка контраофанзива се изучава на војним академијама по свету.

Парастос ратницима Рудничке офанзиве служио је протојереј Дејан Ракић

БУРНА ИСТОРИЈА

Галич је у доба српског процвата у раном средњем веку био седиште многољудне Жупе, коју су око 1100. године разорили Византинци, али се брзо опорављао. Ту је радила и прва српска штампарија! Нарочито је био важан као полазиште победничке Рудничке контраофанзиве 1914, под вођством војводе Живојина Мишића, против Аустроугара.