НЕБО ће нам у ноћи између петка и суботе, уколико временски услови буду добри, приредити призор за памћење. Звезде падалице, односно метеорска киша Персеиди ће, како најављују астрономи, уприличити прави природни светлосни спектакл. 
Највећа и најпознатија метеорска киша видљива је сваке године у августу, а према проценама светских астронома, небо ће парати и до 100 звезда на сат. Већину тих звезда, међутим, нећемо моћи да видимо из Београда и осталих градова у Србији због светлосног загађења. То се посебно односи на оне мање метеоре, којих уједно има и највише.
- Они су буквално угашени над већим насељеним местима. Вештачка светлост се, наиме, одбија од честица прашине у ваздуху и тако се ствара светлосно загађење, због којег не можемо лепо да видимо метеоре - каже Милан Јеличић, секретар астрономског друштва "Руђер Бошковић". - Једне године смо рој посматрали из опсерваторије на Калемегдану и видели смо свега седам падалица за целу ноћ, док смо други пут опазили њих 12.
Ван града је, међутим, потпуно другачије. "Астрономски ватромет" највидљивији је на местима која се налазе на вишим надморским висинама и немају осветљење.
Метеорски рој или поток Персеиди настао је од репа комете Свифт-Татл, која је поред Земље прошла 1992. године.
Милан Јеличић
- Падалице, у ствари, настају када се честице комете сударе са Земљином атмосфером - објашњава наш саговорник.
- Будући да комета Сунчев систем обиђе за 130 година, следећи пут ће поред нас проћи 2122. године када ће небо парати највећи број звезда падалица.
Када зађе Сунце, сазвежђе Персеј се налази негде на североистоку, а такозвани радијант, односно центар из којег излазе метеори, налази се на самом хоризонту, што значи да је половина метеора који иду испод хоризонта за Србију невидљива.

ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА
Бројна народна веровања везују се за појаву метеорске кише. Најпознатије је оно да треба замислити жељу када падне једна звезда, која ће се, онда сигурно испунити. Други, пак, верују да се у тренутку када звезда пролети небом угасио нечији живот.