Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

среда, 10. август 2016.

„Тресла се гора, родио се миш” или Исти антрак , друго паковање

   препоручени чланак Г-дина Ђорђа Вукадиновића


Дошао је и тај дан. У суштини, невољно и са слабо одглумљеним усхићењем, „технички” премијер, мандатар Александар Вучић, коначно се појавио у скупштини и предао председници дугоочекивани списак министара своје „нове” владе.

По свим објективним параметрима, овде се не ради о новој влади, већ о једној обичној реконструкцији средњег обима. Управо оној о којој је премијер говорио и коју је најављивао током читаве 2015. године, то јест све док – услед претераног и, како се испоставило, неоснованог страха за исход локалних и покрајинских избора – није решио да иде на још једне ванредне парламентарне изборе.

Чак и за српске политичке прилике, у којима више ништа није чудно ни скандалозно, делује готово невероватно да се земља пола године држи у полуванредном стању само зато да би, након вишемесечног политичког прангијања, на крају било промењено неколико релативно неважних министара (Веља Илић, Вербић, Сертић, Тасовац, Снежана Богосављевић, Удовички, Селаковић). СПС остаје главни коалициони партнер, а Ивица Дачић министар спољних послова и „први потпредседник” владе. На својим местима, поред Дачића, остају и Небојша Стефановић, Расим Љајић, Зорана Михајловић, Душан Вујовић, Антић, Вулин, Удовичић, Ђорђевић и Лончар. „Тресла се гора, родио се миш” – од те овештале сентенце вероватно нема бољег и краћег начина да се опише исход ове полугодишње вештачке изборне и постизборне „драме” у режији старог и новог премијера.

Ваљда су зато на конференцији за медије у скупштини, непосредно након Вучићевог обраћања, представници „лојалних” медија мандатара одмах затрпали неважним питањима попут оног о „спорној” сексуалној оријентацији једног од предложених кандидата или хуманитарној помоћи Македонији, која је суочена с поплавама – уместо да га, на пример, питају: „Зашто сте толико чекали да би на крају извршили ове, у суштини, козметичке кадровске промене?” Или: „Зашто сте у владу опет узели Дачића и СПС када сте јавно говорили да у њих немате поверења и да ће се удружити с опозицијом само ако им се за то укаже прилика?”, „Шта Вас је определило за господина Шарчевића као министра просвете?”, „Шта ће да раде министри без портфеља Славица Ђукић Дејановић и Милан Кркобабић поред живих Вулина и Лончара на месту министра здравља, односно рада и социјалне политике – осим ако то већ није припрема за неку будућу реконструкцију?”

Кадровска решења и нису нарочито битна (ни) када је реч о овој Вучићевој влади. Сви изабрани министри ионако ће само бити посилни, помоћници или, у најбољем случају, ађутанти и портпароли премијера и јед(и)ног министра – самог Александра Вучића.

„Па, добро, има ли у овој старој-новој влади нешто добро и вредно хвале?” – питате се. Искрено, мало је тога. Можда је за похвалу решавање проблема смедеревске „Железаре” – уколико се овај аранжман с Кинезима заиста испостави као спасоносан. Треба похвалити и смањење буџетског дефицита и бољу наплату фискалних обавеза.

Тачно је. Отворена су и нека поглавља у преговорима с ЕУ, али од тога нити има неке конкретне политичке или економске користи, нити се назире тренутак када ће та поглавља бити затворена, или политичка и материјална цена којом ће то евентуално затварање бити плаћено.

На крају децембра 2015. године, јавни дуг је износио преко 25 милијарди (тачније 25.239.778.440) евра, односно 75,5 одсто бруто домаћег производа Републике Србије. Крајем 2011. године, дакле последње године пре наступања напредњачке „револуције”, дуг је износио око 15 милијарди евра и 45 одсто БДП-а – другим речима, за четири године повећан је за десет милијарди евра и чак тридесет одсто БДП-а. Али о томе се мало или нимало говори у премијеровим јавним наступима. Као ни о напретку који је, за мандата две и по Вучићеве владе, „Косово” направило на путу ка пуном суверенитету и чланству у готово свим међународним организацијама. ...
                  =извор: Политика, видети више

Нема коментара:

Постави коментар