Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

ДНЕВНИК



_____________________________

Дневник ПУШТАЊА ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ
..

..
  
Понедељак, 29. VII 2002. Око 1:30 ч

Комарци - крвопије!

Жеђ.

Да ли ме је пробудила жеђ, бескрајна, или музика бекрија у даљини?
Сањао. Кошмар. Лопови упали у - библиотеку. И краду, ексере! И друге ствари. Не могу да их истерам.

Снови хаоса.

Старији син се јавио из Београда око 22. Ш. - не.
Зрикавци. Ноћ.

(С)везаност.
Српска епска нар. песма у којој се помињу "Кучевкиње и Браничевкиње"; после свега, долази смрт и има очи избодене, коју надживљавају споеменици-речи, понека мелодија.
Зрикавци. Букети звезда. Због њих сам изашао у мрак и стигао у ову собу преображења.

Човек без наде је ходајући гроб.
Синтеза је зрели плод душевне равнотеже.
Таложење искуства је отпочело у овим бележницама.

Није потребно да видим одштампаних 35 наслова мојих Сабраних радова ради самољубивости, већ да имам једно такво, потпуно, искуство иза себе, у себи.
Путовати Србијом. Описивати - сем обреда - пејсаже. Пределе и људе обрасле маховином.
Предање. Споменике језика.

Зрикавци. Трећа цигарета!!

Слика. Обала Пека. Врбе. Сена. Дом културе. Из сна.
Уз дом - празна просторија, пуна старих ствари. Видео то јасно у сну, Као да је обасјано јаким снопом светлости рефлектора.
Прича човек из сна - о попу. Не сећам се те приче.
Не оглашавају се кукувије.

Иван заспао у трпезарији.

Пролећу авиони - високо.

Хоћемо ли успети да откупимо све оно како бих хтео?
Шта ли је некада било на ...?


8: 10 ч.
Устао. Грозница. Скувао себи кафу. Појео 2 клипа куваног кукуруза.
Слетела гугутка у двориште кад сам излазио из летње кујне са кафом.
Библиотека. Цигарета.

Раскокодакало се суседство.

Бубрези...Лавежи.

Сеобе. Продаје. Куповине... Куповине...
Паунови Бране Аћима. Женку - појео пас на гнезду. Мужјака - исто.
Судбина лепоте у свету? - Без везе!

Сенице. У дворишту.

Лубенице - не погодује им башта у дворишту?
Тишина. Само повремено гласови птичица.

Понедељак.

Вођени Легендама. Орачи живе традиције.
Орите дубље, до тајних знања и имања.

Шта је са мојим огњилом и кременом?

Варнице. Мали пламен.

Био код брата Мише. Однео чаше.
Донео лубеницу. Дебелокорка. Слатка...
Сазрело бело грожђе, већ.


Око 16 ч.

Прошетао са Иваном уз Зукву, све до Крајњег Потока....

Први пут видео змију црну са црвеним ушима. Вијуга потоком.
Као да плеше црвена ружа. Која је то врста? Нека нова сорта, укрштена? Отровница?
Пастрмке - од Шумчеве куће до прве обрушене бетонске бране...

Апсолутна запуштеност имања уз Зукву - можда као пред последњу обнову овог села, око 1710....Али ако би неко питао да купи ту безвредну шумску земљу, коју нико предуго обделкава, наишао би на намргођен поглед, можда и неку грубу реч. Такав је то свет...


Око 19 ч.

Вечерали.
Иван шета баштенском стазом и певуши.
Друга авлија, ораси. Бицикл, Димитријев...
Жагор у оближњем дисконту.
Пастрмке по вировима.

И црне змије црвених ушију... . Враћају ми се и слике оног козара које мирно пију воду из Зукве, иако према њима вијуга она змија...

Око 20 ч.

Будућност.
Блиска и даља.
Немати, И имати.
Будућност може променити - новац.
Где је ватра горела? То јест пламен закопаног блага?
Физички рад. Сутрашњи дан.

Зрикавци.

Капитал - живе традиције. Непознате. Сахрањене.
Сутон. Под сводовима. Наше шупе.
Враћају се легенде о закопаном благу.

Оно што је сањала покојна мајка, није било којешта. Напротив. Брат и отац су одустали на двадесетак сантиметара. Копали су и нису нашли ништа, осим... парчета ћерамиде,
И други су одустајали, или копали на погрешном месту.
Златно Руно - колхидски мит - по њему смо живели и ми скоро читав живот.
Шта ћемо једног дана ископати, брате, пун ћуп или пуне бисаге? Или неку белу змију?

Око 22 ч.
Легао, али ннисам могао да заспим, јер сам преко дана одспавао сат - два. Устао и дошао у библиотеку. Ту је Иван нешто прелиставао...Ноћ. Зрикавци.
Изашао под веранду, видим свица који лети високо...

Враћам се да спавам, иако ми се не спава... Србија је на путу да постане пуста земља, Боже, спаси!

Србију "репрезентују" градови, веће вароши... Сеоска Србија је укоровљена. Дивља. Подивљала.Континентална прашума. Србија више нема биолошки доток - село, неисцрпни извор. И сваког дана ће бити све горе... (....)*


_______


* Белешка исписана ових дана, када сам горње редове прекуцавао из једне свеске исписиване током јула месеца 2002. године - пре четрнаест година... - Како сам био у праву, и сигурно је да то нисам видео и осетио једини у Србији. Углавном нисам придавао посебни значај својим бележницама и дневницима, јер је у њима записиван непосредан осећај, без дотериовања и било каквих књижевних амбиција. Записивао сам јер сам видео незауставиво надирање пропасти, не само једног села, или на хиљаде других српских села, већ читавог једног света, које је погурало бомбардовање НАТОа 1999, али и једна фатална унутрашња политика, и сила једноумља. (Уочи Велике Госпође 2016.) >>> видети више
 >>>>>>

    .
ЛеЗ 0007720 



Нема коментара:

Постави коментар